Proljeće/Ljeto 2012

  PRIKRIVENI ISTRAŽITELJ
  Unkas Arnaut
 
 

Na policijskom punktu, na raskrsnici kod mosta, policijska patrola zaustavila je teretni kamion. Policajci dovedoše rundavog psa, velikog kao konj, posebno dresiranog, da pretraži teret. Hoće da ga uguraju u tovarni sanduk kamiona, ali pas je toliko velik da bi morali istovariti svu robu da bi pas mogao da uđe unutra. Što pas onda da radi unutra u praznom tovarnom sanduku? Što da istražuje kad treba da pregleda robu? I svi su se uzmuvali, naoružani do zuba, nesposobni i zbunjeni, ne znaju kako da obave dobijeni zadatak. Viši inspektor Ševo K. posmatrao ih je s početka ulice i mislio: “Kojoj je to budali palo na pamet da veličina psa ima veze s poslom koji treba obaviti.” I vidi da je taj pas neki neplemenit džukac koji izgledom više straši ljude nego što je osposobljen za specijalne policijske poslove. “Ovi mladi policajci ne znaju da rade. Razmile se kao bez glave po mestu događaja. Toliko ih ima da se čovek uplaši, a od pravog posla ništa. Nisu krivi momci što ne znaju. Kadra nema a posao se mora obaviti.”
Mada drugi nisu to primećivali, inspektor je nastavio ići go ulicom. Kućni ogrtač ležerno je prebacio preko ramena. Prošavši pokraj klupe u parku nije se obazreo na ženu koja je tamo sedela i začuđeno ga gledala. On je zgodan, to je njegovo prirodno stanje, osećao se fino, a prostor iza i ispred širok je i prostran. Išao je prema zgradi Policijske akademije. Zašto je  tamo išao nije pouzdano znao, ali tamo mora da ode i nešto da pogleda, neki podatak da proveri. Ali nadasve, ponovo se osećao kao nekad kad je bio policijski diplomac. Naravno, u zgradu Policijske akademije nije mogao ući go, zato raširi i obuče kućni ogrtač, ali levi rukav mu je bio uzak i ruku je jedva proturio. Zavezao je i zategnuo gajtan oko pasa i tako se uspinjao stepenicama u tom kućnom ogrtaču. To je javna zgrada, otvorena za posetioce, koju može svako razgledati, dokaz tome je i on sam kad takav može ući unutra, s čime se on nije intimno slagao.
Na prvom spratu zastao je u širokom hodniku. U veliku salu ulazili su polaznici Policijske akademije, a tu je možda i on trebao da uđe da nekom nešto javi ili nešto da pogleda. Neko ga je u gužvi pogurao s leđa unutra i vrata se za njim zatvoriše. Pomislio je da je upao na predavanje, ali tu u sali, kako su polaznici akademije već sedeli u redovima, morao je i sam da  sedne da ne bi na sebe privukao pažnju. Svetla se ugasiše i umesto predavača, iza stalka na bini pojavi se pokretna slika na razapetom platnu. Film pornografskog sadržaja ubrzo prestade kao de je brzinski premotan, a na binu izađe hor koji se poče raspoređivati na bini i uštimavati glasove. Tek što otpoče program, stolice u celom redu u kojem je inspektor sedeo zaokrenuše se i poredane na šinama u kompoziciju pokrenuše se kao vozić i izađe napolje na hodnik. Inspektor iskoči iz stolice, uplaši se interne kontrole, a drugi se odvezoše prema drugoj sali.
Na hodniku, za stolom sedela su dva dežurna policajca i sumnjičavo ga gledala. Nisu znali ko je, mlađi je pretpostavio da ima neko značenje unutar ovog objekta, pa se prema inspektoru ponašao kao da je pretpostavljeni starešina, što inspektora ponuka da pomisli da bi to moglo biti istina. Drugi, stariji policajac, bio je sumnjičav ali ljubazan. On  pozva inspektora da pođe za njim i uvede ga u svoju kancelariju. ”U veoma ste dobroj kondiciji”, reče i sede a inspektora ne ponudi stolicom. “Ja sam na tajnom zadatku”, reče inspektor, jer se nešto moralo reći, te objasni policajcu kako je dospeo ovde. Ovaj se nasmeja: ”Tako sam i pretpostavio. Vidi se da niste išli na ostale testove.” Pošto je stvar bila razjašnjena i utvrđeno da je njegovo prisustvo ovde čista zabuna, na izlazu ljubazno se zahvali na ukazanoj ljubaznosti.
Na izlaznom stepeništu nije se mogao tačno setiti  gdje je bio pre nego je došao na Akademiju. Bio je jutros sa nekom ženom koja se predstavila kao vlasnica motela u kojem je po tajnom zadatku sinoć odseo i koji je trebao istražiti iznutra. Vlasnica mu je donela šoljicu kafe, a on da bi uspostavio neki kontakt, upitao je: ”Je li ovo za mene? Gdje je djevojka od sinoć?” Vlasnica se pravila da ne razume pitanje. Raspitivao se da li je celi objekat njezin sa kompleksom bungalova okolo, jer se sastojao, kako se njemu činilo, od više objekata koji izvana nisu bili prostorno povezani, ali iznutra sobe su vodile jedna u drugu kroz hodnike i prostorije, što mu je bilo veoma čudno i fizički nemoguće. Izvana se nije mogla videti ta povezanost između glavne zgare i bungalova, mada je ta povezanost iznutra bila nesumnjiva. Jer on je tuda, iz zasebnog krila zgrade, prošao kroz pobočnu sobu u kojoj je sreo neke sumnjive tipove i video obnažene devojke kako sede na dugačkoj klupi uz zid. Dvojica su odmah ustala i krenuli prema njemu. Shvativši da ga neće napasti, mada je držao repetiran pištolj ispod kućnog ogrtača, mirno je dopustio da ga otprate do bašte restorana ispred glavnog objekta. I evo ga tu sedi za stolom s gazdaricom koju saslušava. Pošto od nje ništa nije mogao doznati korisno za istragu, ustao je i počeo šetati go po gradu, mada toga u prvi mah nije bio svestan iako su to, kako se njemu činilo svi drugi mogli videti, jer javnost je takva, uvek hoće sve da vidi i sve da zna. Ipak, unatoč zahtevima javnosti, njemu se to činilo preteranim, jer policijski posao mora biti obavijen velom tajne. Kako inače da se istraže svi ti zločini kad svako može zabosti nos u policijski posao.    
A one prostorije povezane iznutra nisu mogle biti nikako ispod zemlje, jer su na njima bili otvoreni prozori i jasno je video iz sobe motela kompleks bungalova okružen stablima i uređenim stazama. To ga je ključno pitanje neprestano mučilo. A pre svega toga, razmišljao je kako je lepo biti go, osetiti svaku nijansu u hladnoći zraka, uživati u nežnosti misli koje se nameću, kao i u nežnosti boja u kojima se pojavljuju predmeti, omekšanih rubova, providni i vazdušasti, lagani. To je čudesno osećanje, razmišljao je, kad si tako obavijen čvrstim predmetima a u doživljaju imaš ih tako laganim. Onda je kao na nekim sličicama, osvetljenim iznutra, video senke nekih praživotinja, neku golemu kornjaču, gmazove i reptile, kao na slajdovima na kojima se vide samo konture ovih zveri. To je video dok je ležao u krevetu nakon što je s jednom od onih devojaka vodio ljubav. Devojka se iskrala ostavljajući ga da leži u plahtama i uživa u sebi. A on je samo mislio kako je lepo i kako bi trebalo češće da u postelji leži go, jer sve je drugačije, a i doživljaji su raznovrsniji. Malo ga  je bilo stid, ipak je on policajac na tajnom zadatku, mada to niko nije primetio. Njegov zadatak i rad na ovom predmetu možda će  malo potrajati, ali raskopaće on ovo zmijsko leglo trgovine ženama i prostitucije u našem gradu.

U takvom duševnom stanju je bio inspektor Ševo K. idući prema zgradi Uprave policije. Što je od toga bilo stvarno a što zbrkan unutrašnji doživljaj više ni on nije znao. Bio je malo zabrinut i malo zadovoljan izveštajem koji će podneti o rezultatu tajne istrage, koju je sproveo kao prikriveni istražitelj, upotrebivši sve veštine prikrivanja. Možda je tu i tamo prekoračio službena ovlaštenja koja neće spomenuti u izvještaju, kao ni to da je tamo vidio i neke poznate ličnosti. Ali, na koncu, isplatilo se, izvršio je sve što dužnost od njega zahteva, povezao je sve konce i zamrsio ih u jedno neraspletivo klupko koje sada može mesecima rasplitati. A što se tiče štampe i drugih javnih medija, nezadovoljnih kako policija istražuje predmetni slučaj a posebno inspektor Ševo K., što je nekim podzemnim kanalima već procurilo u javnost, oni kao i obično nikad ne znaju punu istinu i uglavnom lažu