Ljeto 2010

  LAHOROM KROZ TIŠINU
  David Kecman Dako
 
 

Možda me tamo zaista čeka sve ono što pri prvom susretu
nisam prepoznao kao jedino/istinito izvorište spokojstva.
         Pesak koji se za mnom obrušava i briše, nečujno, svaku mogućnost gladnim tragačima da me po obličju stopala prepoznaju.
         Tišina otvorenih, davno poharanih grobnica u kojima ni kosti od ništenja ne sačuvaše pri čišćenju taloga od svega što bi moglo da zamrsi puteve propovednicima/piscima istorije koja tek sa njihovom zastavom stiže da preusmeri koordinate vetrova s krova sveta, onog vidljivog samo kroz prozorčiće njihovih lobanja.
         Lahor nad vrbakom večnih krtičnjaka.
         Trska koja odoleva orkanima, svija se pri najezdi sile, koja se ničim ne sputava i ka nebu uspinje, lelujava, uvek žedna,i kaplji pod sobom, i svetlosti koja se niz stabljiku u nežni koren sliva.
         Možda ću tamo i stići kad se u prah preobrazim.
         U obličju peska što tragačima truni oči.
         Lahorom kroz tišinu.
         I samo onom ko za mnom istim prostorom hodi i ne sluteći da je tu ono izvorište spokojstva, s čijih će se dubina, u nesmiraju večnom napajati čežnjom, oglasiću se zvukom flaute, sviralom od trske.

      U Somboru,
      28. avgusta 2005.
         

          David Kecman Dako, pesnik i prozaista, esejista, književni, likovni i pozorišni kritičar rođen je u Rajnovcima, kod Bihaća, 28. septembra 1947. godine.
U svet književnosti ulazi kao gimnazijalac 1966. godine objavljivanjem pesama u listu Mladi dani (Vrbas), te za vreme studija savremenog srpskog jezika i jugoslovenske književnosti, u listovima Mladost, Index, Zrenjanin, u časopisima Ulaznica i Polja.
          Prvu knjigu pesama Reč na ledu objavljuje u Somboru 1976. godine. Autor je devetnaest knjiga ( zbirke pesama: Pretponoćni voz, Noćni ribolov, Raspad mozaika, Zidari svetilišta,Treptaj, Nebeski glasnik (haiku pesme), Stoletna voda...), priča (Leđ), knjige lirske proze Kalem, Ozarje, Sam kao suza, Tamnina...)  i romana-mozaika Kad dunja zamiriše.
          Zapažen je kao stvaralac za decu i mlade. Knjige Sanjam, sanjam čarolije (pesme i priče), Hoćko i Nećko, Daljinama preko sveta i Neko samo tebe traži.
          Predavao je srpski jezik i književnost ( 1971-1974) u Riđici, selu na srpsko-mađarskoj granici, u blizini Sombora, a od 1974. godine je profesionalni novinar.
Član je Društva književnika Vojvodine od 1980. godine.
          Uređivao je omladinski list Pokret (1974-78), bio je član uredništva somborskog časopisa Dometi, urednik oblasti kulture i obrazovanja u Somborskim novinama i na talasima Radio Sombora. Saradnik mnogih jugoslovenskih listova i časopisa, Radio Novog Sada, Radio Beograda, Radio Sarajeva i Radio televizije Novi Sad. Član je uredništva subotičkog časopisa Luča od osnivanja 1992.
          Nagrađivan je na književnim konkursima listova i časopisa. Za priče, nagrade Politike (Beograd), Oslobođenja (Srpsko Sarajevo), Glasa srpskog (Banja Luka), za esej, časopisa Ulaznica (Zrenjanin), za poeziju, nagrade  Prosvetnog pregleda (Beograd), Naše reči (Leskovac), časopisa Odzivi (Bijelo Polje), na Festivalu Istina o Srbima  (Gradiška, Republika Srpska), Festivala pesnika za decu Bulka (Crvenka); dobitnik je Diplome i Srebrne povelje za najbolje novinske reportaže na Interenacionalnom festivalu reportaže (Interfer, Sombor).
          Nagradu Iskra kulture Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine (sada Zavod za kulturu u Novom Sadu) dobio je 1988. godine, Poverlja Zadužbine „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 2009.
Prevođen je na mađarski, slovenački, italijanski, poljski, slovački, rusinski i makedonski jezik. Uvršten je u mnoge antologije i zbornike pesama za odrasle i za decu.

Stanuje u Somboru, a živi u svojim knjigama.