Zima 2007

  KSENOS I DRUGE PJESME
   Nataša Simeunović
 
 

KSENOS

Kad soba stane da reži
Svući ćeš svoju kožu kao zmija
Damarima osluhivaćeš mesto pod suncem
Što je bilo to će biti
Što se dešavalo neće se dešavati
Nisi pesnik

Zidovi te obasipaju slepilom
U uglovima krvariš bojom nedozrelom
Jedino se oko tebe krug ne širi
Ne stvaraju se klepsidre za glasne žice tvojih nerava

Nisu mi dorasli
Nisi pesnik
Kažem nisu mi dorasli
Kaži nisi pesnik

Što je bilo...

 

KVADRATNI PROSTOR

                            Profesoru Novici Petkoviću jer me naučio „da čitam“

Znam da dvorišta izlaze kroz svoje kapije
Davno je to primetio jedan pesnik
Krugovi u mojoj glavi sve više se šire
Negde na obali uskomešanog trajanja
Vinova loza možda će spojiti
Dva kraja
Ne znam koja
Ali kvadratni prostor sobe u sobi
Mali isečak tonskog zapisa ili filmske trake
Ostaće ustoličen
U mrežastoj belini krhkog papira
Negde između redova

 

REČ

Možda sam te smotrila u spoju jednog ogledala i jedne enciklopedije
Na razmeđi privida i slučajnosti
Volšebni orači izorali te iz jedne praiskonske brazde
Uprljanu
Nedozrelu

Sa previše semenki koje ne mogu nići
Iz mekih zidina
                                             Bez potpisa

Nesavršeni bibliotekar možda te zaboravio
                                             U nepronađenom uglu

Tražim te od nemila do nedraga
Brljam po sopstvenom krvotoku
Hoću da te iznedrim
U oku da si mi trn
Na koži da si plik

Izađi pred mene
                                            Makar ne bila u novom odelu
Okrpiću te da bi među mojim prstima
Zaronila
                                                                                 
                                            U plavo

 

MOJA PESMA

Pisaću otiskom vazduha
Sebi
I onom drugom
U časovima kad osećam treptaje plavog
Iznad krovova

Ja ne umem ništa drugo da radim

Između Ukotvljenja i Lutanja
Pecaču reči
Izbor je jasan

Ja ne umem ništa drugo da radim

Cilj ne postoji
Mera se uvek
Iznova odmerava
Razlozi se zaboravljaju
Imena blede

Samo otisak vazduha
Lepi se čvrsto
Za slepoočnice
Trajno
Prenapete

 

DEČAK I JESEN

Gledam
Dečak trči
Sa grančicom
U ruci

Po lišću

Jesen je

Njegove oči se smeše
Drveću