Ljeto 2007

  Theologia Atheistica
  Hrvoje  Batinić
 
 

Veća je potreba za tim da interpretiramo interpretacije nego da interpretiramo stvari.  (Montaigne)

 

1

          Ja sam koji jesam,  kaže Biblija da je Bog rekao.

 

          2

          Bog je tako uredio da Mojsije vidi grm koji gori i govori. Naravno to nije Bog. 
Kasnije će u hrišćanskom svijetu Bog najčešće biti starac sa sijedom bradom. Poznata je grafika Williama Blakea na kojoj Bog, duge kose i brade,  svojom ogromnom rukom, kao arhitekta, iscrtava svijet. Načini prikazivanja neprikazivog vrše značajan uticaj na to kako će se formirati naša ideja o onome na što se izabranim prikazivanjem upućuje. Likovna umjetnost dala je veliki doprinos personalizaciji Boga.
U hrišćanskoj teologiji stvari su se prilično usložnile: očekuje se da Boga poimamo kao mistično jedinstvo tri “osobe”: Oca, Sina i Duha Svetog.
Islam nikakvo prikazivanje Boga ne dozvoljava - i time sprječava da ovaj, po definiciji uzaludni posao, vrši svoj štetni uticaj.
Bog Kur’ana, ipak, kao da je jednu vrstu vizualizacije dozvolio: ona bi se ogledala u  pismu kojim je Kur’an, riječ Božija,  ispisan, a koje se doima kao sam rukopis Boga.

 

          3

          Ja sam koji jesam.
Ovo neće biti puka konstatacija da neko biće jeste. Prije bi se reklo da se ukazuje na osobinu po kojoj se to biće (ili ta vrsta bića) izdvaja od ostalih - možemo dakle to shvatiti kao neku definiciju. Ali, kako jednu tako opštu odrednicu - da nešto postoji - da uzmemo kao  specifično određenje?  Ovdje se, izgleda, ukazuje na to da su sva druga moguća određenja ovoga bića - isključena.  Mene se uistinu ne može definirati - mene se ne može ograničiti. Jedino legitimno je kazati: Koji  jeste.

Tekst u integralnom obliku možete pročitati u štampanom izdanju ”Odjeka”